OTKUD POJAS PRESVETE BOGORODICE, JEDNA OD NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH SVETINJA, U RUKAMA SRBA: Sama ga plela, a ovako je stigao do kneza Lazara i Svete gore
Dodajte Kurir u vaš Google izborJedna od najvećih hrišćanskih svetinja - Časni pojas Presvete Bogorodice stigao je u Beograd i otadžbinu Srbiju posle 650 godina.
Po predanju, Bogorodica je sama isplela pojas od kamilje dlake. On je posle njenog usnuća predat apostolu Tomi. Kroz istoriju je imao bogato putešestvije od Jerusalima, preko Kapadokije, Carigrada do Bugarske.
Posle pobede srpske vojske nad Bugarima, u bici kod Velbužda 1330. godine, zajedno sa delom časnog krsta, prelazi u ruke Srba.
Knez Lazar je pojas, kao i deo časnog krsta poklonio manastiru Vatoped, gde se čuva u oltaru manastirske saborne crkve. U manastirskom paraklisu, koji je posvećen pojasu Presvete Bogorodice, nalazi se freska na kojoj knez Lazar u rukama drži i prilaže Vatopedu kivot u kojem se čuva pojas.
Dok svetinja bude u Hramu Svetog Save, održaće se konferencija o vezi Srba i manastira Vatoped od Svetog Save do danas.
- Časni pojas Vladičice Bogorodice za nas je čudotvorna svetinja, nepresušni izvor isceljenja, neiscrpna i neispražnjiva riznica blagodati Božje, kao i utehe, jer je Presveta Bogorodica blagoizvolela da ovaj blagosloveni deo njene odeće zadobije takvu silu i blagodat.
Vrednost pojasa je neiskaziva i neprocenjiva, jer poseduje neiscrpnu i neizbrisivu blagodat Majke Božje, budući da je bio povezan sa njenom ličnošću i životom, kao i sa ličnošću i zemaljskim životom Isusa Hrista. Velika je milost Božja što ćemo mi u našoj zemlji Srbiji, u našem Beogradu, imati blagoslov da i fizički dodirnemo, celivamo i poklonimo se nečemu što je deo neba. Svi, vasceli srpski pravoslavni narod, treba da priđe časnom pojasu Presvete Bogorodice u strahu Božjem i u sili žive vere u Gospoda Hrista i Njegove Svesvete Majke koja, kao najsvetija od svih ljudi, čini čuda više od bilo kog svetitelja, rekao je krajem aprila u razgovoru za Novosti đakon Vaslije Bursać.
Svetinja doputovala po strogim pravilima koja se poštuju više od hiljadu godina
Sve svetinje na Svetoj Gori, pa među njima i pojas Presvete Bogorodice, kao jedna od najvećih, zaista retko napuštaju Bogorodični vrt, kako se još naziva monaška sveštena zajednica na Atosu.
- Kada se to događa, postoje stroga pravila koja se tamo poštuju više od hiljadu godina - ističe đakon.
- O svemu tome odlučuje Sveta epistasija, odnosno četvoročlano veće, koje su izabrali predstavnici svih dvadeset manastira na Svetoj Gori i čije je administrativno sedište u Kareji. Prenošenje svetinja se u našoj Crkvi obavlja po tačnom utvrđenim pravilima, uz sve liturgijske činove koji su propisani za takve događaje. Pojas Presvete Bogorodice jeste napuštao Svetu Goru, ali ne baš često.
- To se uglavnom događalo iz posebnih razloga, koji su svi bili na ukrepljene vere i darivanje nebeskog blagoslova Presvete Bogomajke vernom narodu koji je dočekivao svetinju - kaže đakon. - Kada je ova svetinja u naručju svetog igumana Vatopeda gospodina Jefrema odneta u Rusiju, više od četiri miliona ljudi joj se poklonilo. To dovoljno govori o poštovanju i celebnoj, odnosno lekovitoj za dušu i telo, sili blagodati ove svetinje.
Svedočenja vernika o čudima pojasa
Postoje brojna svedočenja vernika o pomoći i isceljenjima ove relikvije. A kako Crkva tumači ta iskustva, đakon Vasilije objašnjava:
- Čudesnim, baš kako ih i naziva. U Svetom pismu se za čudo Božje upotrebljava i izraz znamenje. Kroz znamenje, kakav je ovaj čudesni i dragoceni pojas Presvete Bogomajke, otkriva se Bog, otkrivaju se ljubavi i sila Božja, blagodat Božja koja je uvek prvenstveni činilac svakog čuda. Da bi se neko čudo desilo, neophodna je i snaga žive vere. Celokupna povest Crkve je ispunjena takvim neprekidnim čudima, odnosno znamenjima Božjim, koja nam milostivi Gospod šalje da nas, po njegovoj bezgraničnoj ljubavi, a po našoj ljudskoj slabosti, uvede i utvrdi u veri.
Sveti pojas je pokrivao Bogorodičinu utrobu, dok je u NJoj obitavao još nerođeni Gospod Hristos, te se tako na pojas prenela blagodat isceljivanja. Drevna je tradicija svete obitelji u Vatopedu da se pobožnim hodočasnicima, ukoliko to zatraže, daju komadići trake osveštane na samom pojasu Bogorodice. Blagodašću časnog pojasa dešavaju se bezbrojna čuda. I ovom prilikom u Beogradu će se vernima, koji to zatraže, deliti po komadić trake osveštan na samom časnom pojasu Bogorodice.
Naime, pretpostavlja se da je svetinja, koju je u 14. veku knez Lazar poklonio Svetoj gori, stara oko 2.000 godina.
Aleksandar Milojkov, sveštenik Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu, rekao je za RTS da, pored predanja, o njegovom putu svedoči obilje istorijskih zapisa, fakata i himnografije.
"Prema svetom predanju, Bogorodica je lično izradila taj pojas od kamilje dlake. To je inače bio i običaj kod jevrejskih devojaka koje su se pripremale za udaju da taj pojas poklone svom budućem mužu, ali pošto je ona ostala devojka, ona je taj pojas čuvala sa sobom i neposredno pred svoje blaženo usnuće, ona je taj pojas poklonila apostolu Tomi", navodi otac Aleksandar.
Bogorodica je, kaže predanje, preko apostola Jovana dala zapovest da se pojas čuva u jednoj jevrejskoj porodici. U četvrtom veku pojas se obreo u Konstantinopolju (Carigradu), u vreme imperatora Arkadija, čija ćerka Pulherija ga je ukrasila zlatnim nitima, koje i danas mogu da se vide na svetinji.
"Pojas je podeljen u nekoliko delova. Ovaj deo koji se čuva u manastiru Vatopedu, predstavlja veći deo tog pojasa, ali neki delovi su nestali prilikom krstaškog pohoda na Carigrad u 13. veku", objašnjava otac Aleksandar.
Dug put do Srbije i manastira Vatopeda
Delove pojasa krstaši su odneli sa sobom na zapad, ali srećom, jedan deo je ostao u Carigradu i kroz istoriju menjao je mesto. Iz Carigrada je u petom veku preseljen u Kapadokiju, pa je opet, u istom veku, u vreme cara Justinijana vraćen u Carigrad.
Put do Srbije i do kneza Lazara vodio je preko Bugarske.
Polazak svetinje za Srbiju i Beograd
Dolazak svetinje u Srbiju i Beograd
Dolazak u Vaznesenjsku crkvu
Kurir.rs/Novosti/Instagram